Pivo

Pivo gasi žeđ, osvežava, krepi i relaksira. Ono je i jako zdravo. Pozitivan učinak i lekovitost piva ljudi su prepoznali još u pradavna vremena.

U starom Egiptu pivo je kao napitak koji krepi i daje energiju bilo obavezni deo obroka robova - graditelja piramida. Osim za vraćanje snage nakon napornog rada, pivo je tada kao napitak sirotinje zamenjivalo i uglavnom nečistu vodu. Osim za piće, pivo se koristilo i u kozmetičke svrhe za osvežavanje kože lica i prevenciju kožnih oboljenja.

Različiti proizvođači piva preporučuju optimalne temperature na kojima se piju njihova piva. Međutim, u zavisnosti od vrste, podvrste i od sastojaka piva mogu se dosta precizno odrediti temperature na kojima pivo zadržava najbolji kvalitet. Na primer, pilsneri se služe na dosta niskim temperaturama, oko 0°C, dok većina britanskih aleova, portera i stouta na temperaturama podruma („British Cellar Temperature“), od 5°C do 11°C, a neki čak i do 13°C.

Temperatura veoma utiče na ukus piva. Što je hladnije, manja je i količina ugljen dioksida, pa je time manje izražen ukus i miris piva. Hladnije pivo utiče na receptore ukusa i mirisa. Temperature na kojima se služe glavne vrste piva su:

Podela piva prema polaznoj sirovini:

Osnovna sirovina za proizvodnju svih tipova piva je ječam, odnosno slad, u nekim slučajevima je dozvoljena zamena dela slada drugim sirovinama. Najčešći dodaci su kukuruz, pšenica i raž.

• Kukuruzno pivo - kod njega je do 70% slada zamenjeno kukuruzom.
• Pšenični tip piva- zamena ječma pšenicom. Ova piva se nazivaju i Bela piva. Najpoznatija su: Berliner Weisen i Weisenbier. Pivara Weifert proizvodi ovaj tip piva pod nazivom Belo.
• Ražano pivo- Raž daje pivu neka nestandardna svojstva: voćni miris, uljastu i često ljutu aromu. U Nemačkoj se proizvodi ražano pivo Schierlinger Roggenbier a u Austriji Goldroggen.

Podela se bazira na udelu ekstrakta u masi osnovne sladovine pre vrenja. Podela je sledeća:

•Laka piva- 6-9% ekstrakta. Vrlo su prijatna za vreme letnjih vrućina.
•Standardna piva- 10-12% ekstrakta. Ovo je najčešća vrsta piva. Nazivaju se još i stona piva.
•Specijalna piva- 12,5-14% ekstrakta. Ova piva se nazivaju „puna“ piva, zbog punoće ukusa koju uzrokuje veća količina neprevrelog ekstrakta.
•Jaka piva- 18-20% ekstrakta. Ova piva sadrže i više alkohola od standardnih piva i najpoznatija su Bock, Stark i Festbier.
•Ječmena piva- 16-26% ekstrakta. Ova piva imaju veliku punoću ukusa a sadržaj alkohola obično prelazi 8%.

Podela pivca prema sadržaju alkohola:

Sadržaj alkohola u pivima koja se danas proizvode se kreće u rasponu od 0,5% do 10%. Piva se na osnovu ove podele dela na:

• bezalkoholna piva (manje od 0,5% alkohola)
• laka piva (ispod 3,5% alkohola)
• standardna piva (lager i ale) (od 3,5 do 5% alkohola)
• jaka piva (preko 5% alkohola)
• ječmena piva (preko 8% alkohola)

U predhodnom postu sam izložila po čemu sve razlikujemo piva. Daklem da obnovimo gradivo. Vrste piva se razlikuju po: po boji, vrsti kvasca, načinu varenja, prema sadržaju ekstrata, prema procentu alkohola, prema polaznoj sirovini i sl.

Rekli smo da je osnovna podela piva na "ale" (ejlovi) i "lager"....o njima ponaosob će mo kasnije...a sad.....

Podela piva prema boji:

Osnovna podela piva prema boji je na SVETLA, TAMNA I CRNA.