Pivo

 

Da ne smaram samo o suvim teorijama o nastanku piva i slično, posto bas nikoga toliko ne zanima da bi seo da čita moje eseje, rekoh sebi aj malo da se bacim na onu zanimljivu stranu, a da smaram kasnije....

Elem, sve pivopije su NADAM SE!?! cule za Oktobarfest koji se održava svake godine u Minhenu. To je tradicionalni međunarodni vašar za koji se pivo posebno sprema i čuva. Pivo pripremljeno specijalno za Oktobarfest je intezivnijeg ukusa sa većim procentom alkohola nego obicno....Za vreme trajanja ovog festa popiju se enormne količine piva! Na primer, 2005 godine je na ovom festu popijeno 6 miliona litara piva....i td. i sl.    

NJAM....

 

 

...da su zene drevnog Vavilona pravile i točile pivo, a koja bi ga popila bila bi spaljena.

...da su pivari u Vavilonu ukoliko naprave loše pivo bili udavljeni u svom pivu.

...da sanjati pivo znači uspeh, napredak i sreću.

...da je narodna izreka "pivce za živce" istinita. Pivo je prirodno i umirujuće sredstvo, a samim tim i lek protiv stresa.

...je Belgija jedina zemlja na svetu gde možete pronaći sve vrste piva sa najraznovrsnijim ukusima.

...da postoji 19 različitih vrsti Guinnes piva.

...da je prva konzerva piva napravljena 1935. godine.

... da su Vikinzi svakodnevno pili dosta piva. Zbog toga se događalo da posle veće količine krenu u borbu bez štitova, ponekad i bez odeće. 

...da je najače pivo na svetu, pivo Triple Bock - Millennium sa 21% i Utopias 24-26% alkohola.

...da postoji ukupno 29 vrsta piva, a da se tih 29 deli na još 49 podvrsta.

...da prosečni Nemac popije oko 145 l piva u toku godine.

...da prosečni  Belgijanac popije oko 150 l piva u toku godine.

...da prosečan Bavarijanac (pokrajina u Nemackoj u kojoj se odrzava Oktobarfest) popije oko 190 l piva godišnje.

...da u Nemackoj postoji 1250 pivara koje proizvode više od 5000 različitih marki piva.

U Srbiji  u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, privredni život u Beogradu naglo je počeo da raste. Tada je počelo da se pije i pivo kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, u kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.

Za vreme Austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivastvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje i dobija fizičke razmere. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare.

Kada su se Turci ponovo vratili u Beograd, pivare ne odlaze daleko, već prelaze na levu obalu Save i Dunava, da bi produžili rad u pivarstvu u Zemunu i Pančevu,kasnije odatle bi pivo bilo dovoženo u Beograd.

U 19. veku, naročito u prvoj polovini, došlo je do značajnijeg razvoja pivarstva, međutim, i u tom periodu proizvodilo se na zanatski način i tipično sezonski. U to vreme nisu bile razvijene komunikacije, pa se pivo teško prevozilo do gradskih i daljih seoskih naselja u kojim se ovo penušavo piće nije proizvodilo. Pronalazak parne mašine bio je veoma značajan za pivarsku industriju jer je njena primena mnogo poboljšala i unapredila proces proizvodnje. Vlasnici pivara, ili društva koja su imala kapital brzo su razvijala proizvodnju piva. Svaka modernizacija pivare značila je nabavku nove tehnike i tehnilogije i stvaranje uslova za dalje popoljšanje kvaliteta piva.

U 19. veku knez Miloš Obrenović ispoljio je veliko interesovanje za pivarstvo. Izgradio je u Beogradu na uglu ulica Brankove i Gepratove, novu veliku pivaru koje je kasnije odigrala značajnu ulogu u kulturnim i političkim zbivanjima. U toj velikoj pivari su se održavale i prve pozorišne predstave predstave u Beogradu. Ono što je zanimljivo je to da u vreme građenja kneževe velike pivare, istovremeno je nicala i mala pivara na mestu današnje pivare Skadarlija.

U srednjem veku pivare su veoma brzo nicale, ali su se mnogo od njih i brzo gasile.

Kraj 19. i početak 20. veka obeležile su mnogo tehničke novine koje su uvedene kako u beogradske, tako i u ostale pivare na teritoriji današnje Srbije. Sve novine prvi  je uveo Đoređe Vajfert, vlasnike pančevačke pivare, koji je izgradio i novu veliku pivaru u Beogradu, ispod Topčidera na mestu nekadašnje velike Jugoslovenske fabrike BIP.

Poslednjih godina proizvodnja piva je značajno poboljšana, a stvorene su i nove vrste koje u svemu podmiruju sve veće potrebe potrošača.

Danas je proizvodnja piva veoma snažna grana industrije u svetu, a i kod nas. Naveći proizvođači na svetu su: Nemačka, Velika Britanija, SAD, Češka, Belgija,Irska...

 

 

Kada je tačno nastalo pivo teško je utvrditi!

Pivo je od pamtiveka bilo piće za osveženje, uživanje, hrana pa čak i lek. Koristilo se u religioznim obredima i prinošeno je kao žrtva bogovima. Pili su ga još stari Sumeri i čuvali tajnu njegovog pravljanja. Zapisi na starim glinenim pločicama svedoče o poljoprivrednoj delatnosti 4.000 godina pre Hrista, u kome je bio opisan postupak pravljenja piva. Proizvodili su čak 19 vrsti piva. Tada se skoro polovina roda ječma koristila za pravljenja ovog , kako su govorili, božanskog pića, a Sumerska epika o stvaranju sveta u epu o Gilgamešu peva o božanstvima koja "sladano pivo piju trskom, a taj im napitak ukloni brige i razveseli srce!". Ovo piće je bilo piće običnih smrtnika.

Prema starim iskopinama i arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7.000 god. p.n.e.. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se prenela proizvodnja piva u Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Postoje dokazi da su Egipćani poznavali tehniku pravljenja piva još 2.000 godine p.n.e.. Da je tako, svedoči to, da ga ja kralj Hamurabi uvrstio   u   svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sa sobom na svoj put zagrobni život, a njime čak pojili i svoje rednike koji su gradili piramide.

Grci su primajući civilizaciju od njih, naučili tehniku pravljenja piva, zatim za njima i stari Rimljani, pa stari Germani,a onda i sve ostale evropske zemlje.

Još jedan podatak....

1985. godine ekipa iz Nacionalnog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu na jednom od hebritskih ostrva, neku posudu od terakote sa nepoznatim sastojcima iz neolitskog doba. Analizom toga dobijen je napitak za pravljenje piva, koje se tada pravilo do ječma,zoba, meda i paprati.

U tim vremenima se pivo pravilo od različitih sastojaka. Obično od šećera, ali bez hmelja, tako da je taj dobijen proizvod bio kiseo, zbog toga su dodavali razne druge začine i trave poput mirođije,pelina,šafrana i sl.

Pivopije kažu da je pivo jedno od najstarijih pića poznatih čoveku. Piće koje ga je pretilo kroz čitavu njegovu burnu istoriju i bilo svedok svih drevnih civilizacija koje su nastajale i nestajale. Sa druge strane postoje i one vinopije koje se slepo drže uverenja da je vino starije od piva, uz odbranu da je vino "dar bogova" i da je za vino potrebno umeće, a da je pivo sasvim slučajno nastalo.

Iako postoje razni praistorijski spisi, zakonici, uredbe i iskopine, koje svedoče da je pivo najstarije, i dalje ima onih koji tvrde da je vino starije od piva. Postavlja se pitanje: "šta je ipak starije?"

Dokazi......u sledećem članku..... 

 

Ovaj napitak, nezaobilazan proizvod danas u svakom domaćinstvu je slabo alkoholno piće kod koga koncentracija alkohola uglavnom ne prelazi 3 do 5%. Ono se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je osnova ovog napitka i služi kao rastvarač. Od nje takođe zavisi i kvalitet i tip piva. Slad je osnovni ekstrat piva. Pivski slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma (ječmenog slada) i daje pivu sastojke od koga zavisi punoća ukusa. Hmelj služi za konzervaciju piva i daje mu miris i gorak ukus, a pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid koji pivu daje svežinu i utiče na njegovu penušavost.

Zvog svoje hranljivosti, zbog velike koncentracije vitamina B, pivo se smatra "tečnom hranom"!