Kada je tačno nastalo pivo teško je utvrditi!
Pivo je od pamtiveka bilo piće za osveženje, uživanje, hrana pa čak i lek. Koristilo se u religioznim obredima i prinošeno je kao žrtva bogovima. Pili su ga još stari Sumeri i čuvali tajnu njegovog pravljanja. Zapisi na starim glinenim pločicama svedoče o poljoprivrednoj delatnosti 4.000 godina pre Hrista, u kome je bio opisan postupak pravljenja piva. Proizvodili su čak 19 vrsti piva. Tada se skoro polovina roda ječma koristila za pravljenja ovog , kako su govorili, božanskog pića, a Sumerska epika o stvaranju sveta u epu o Gilgamešu peva o božanstvima koja "sladano pivo piju trskom, a taj im napitak ukloni brige i razveseli srce!". Ovo piće je bilo piće običnih smrtnika.
Prema starim iskopinama i arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7.000 god. p.n.e.. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se prenela proizvodnja piva u Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. Postoje dokazi da su Egipćani poznavali tehniku pravljenja piva još 2.000 godine p.n.e.. Da je tako, svedoči to, da ga ja kralj Hamurabi uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. Faraoni su ga nosili sa sobom na svoj put zagrobni život, a njime čak pojili i svoje rednike koji su gradili piramide.
Grci su primajući civilizaciju od njih, naučili tehniku pravljenja piva, zatim za njima i stari Rimljani, pa stari Germani,a onda i sve ostale evropske zemlje.
Još jedan podatak....
1985. godine ekipa iz Nacionalnog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu na jednom od hebritskih ostrva, neku posudu od terakote sa nepoznatim sastojcima iz neolitskog doba. Analizom toga dobijen je napitak za pravljenje piva, koje se tada pravilo do ječma,zoba, meda i paprati.
U tim vremenima se pivo pravilo od različitih sastojaka. Obično od šećera, ali bez hmelja, tako da je taj dobijen proizvod bio kiseo, zbog toga su dodavali razne druge začine i trave poput mirođije,pelina,šafrana i sl.
